Planiranje projekata dekarbonizacije predstavlja kartu za pristupanje Bosne i Hercegovine razli\u010ditim fondovima finansiranja (Evropska komisija, svjetske i evropske banke, razli\u010diti fondovi). Projekti dekarbonizacije su projekti smanjenja ovisnosti o fosilnim gorivima i kori\u0161tenje obnovljivih izvora energije. U periodu pandemije uzrokovane virusom COVID-19, interesovanje za finansiranjem projekata\u00a0energetskog i klimatskog planiranja je zna\u010dajno poraslo budu\u0107i da je aktualiziran broj poziva za dostavu projektnih ideja. Da bi dobila ove grantove, Bosna i Hercegovina mora imati jasnu viziju dekarbonizacije na svim nivoima, po\u010dev\u0161i od lokalnog pa do najvi\u0161eg.<\/p>\n
Webinar \u201eEvropski zeleni dogovor\u201c je organizovao Regionalni centar za obrazovanje i informisanje iz odr\u017eivog razvoja za Jugoisto\u010dnu Evropu \u2013 REIC u saradnji sa njema\u010dkim Uredom Fondacije Heinrich B\u00f6ll u Sarajevu. Evrospki zeleni dogovor je klju\u010dni dokument za sve institucije, organizacije i lokalne zajednice koje te\u017ee niskokarbonskom razvoju. Webinaru su prisustvovali predstavnici razli\u010ditih javnih institucija, lokalnih samoupravnih jedinica, obrazovnih institucija, nevladinih organizacija i privatnih subjekata.<\/p>\n
Renata Abduzaimovi\u0107, programska menad\u017eerica za okoli\u0161 i klimatske promjene pri Delegaciji Evropske unije u Bosni i Hercegovini, <\/strong>predstavila je zna\u010daj Evropskog zelenog dogovora za Brisel, Zapadni Blakan te samu Bosnu i Hercegovinu. Istakla je da je to klju\u010dni prioritet Evropske unije predstavljen u decembru 2019. godine. Ovaj ambiciozni dokument, koji predstavlja novu strategiju razvoja smanjenja emisija i kreiranja novih poslova sa ciljem o\u010duvanja okoli\u0161a, je razvijen za zemlje Evropske unije, ali budu\u0107i da kontinent ne mo\u017ee sam postati energetski neutralan do 2050. godine, neophodna je saradnja svih zemalja. Da bi se postigao cilj, potrebno je ujediniti pravni okvir i uspostaviti saradnju svih sektora (ukupno ih je 8) koji uti\u010du na okoli\u0161. To su (1) \u010dista i pristupa\u010dna energija, (2) kru\u017ena ekonomija, (3) odr\u017eiva industrija, (4) zdrav i okoli\u0161no prihvatljiv na\u010din proizvodnje hrane (od polja do stola), (5) odr\u017eiv na\u010din transporta, (6) odr\u017eiva i pametna mobilnost, (7) o\u010duvanje i obnova biodiverziteta te (8) eliminacija zaga\u0111ivanja na efikasan i brz na\u010din.<\/p>\n Amila Ibri\u010devi\u0107, politi\u010dka savjetnica za ekonomska pitanja u Uredu specijalnog predstavnika Evropske unije u Bosni i Hercegovini<\/strong>, se osvrnula na aktivnosti vezane za Evropski zeleni dogovor tokom pandemije uzrokovanom virusom COVID-19. \u010cinjenica je da se na svjetskom nivou trenutno susre\u0107omo sa jednom od najve\u0107ih recesija u historiji. I prije pandemije, Evropski zeleni dogovor je bio podr\u017ean od visokih svjetskih zvani\u010dnika.\u00a0 Me\u0111utim, u finansijskom pogledu je jo\u0161 uvijek bio u fazi razmatranja. Tokom pandemije, opredijeljenost Evropske unije je ostala prema Evropskom zelenom dogovoru i shodno tome su predlo\u017eene odre\u0111ene realokacije bud\u017eeta. Prijedlog novog bud\u017eeta je prilago\u0111en novonastaloj situaciji, upotpunjen sadr\u017eem o na\u010dinima finansiranja zelene tranzicije i prikazom budu\u0107nosti zelenog energetskog sektora. Pandemija je dala novu priliku i mogu\u0107nost da Evropski zeleni dogovor bude jo\u0161 bolji i odr\u017eiviji. Sa stajali\u0161ta Bosne i Hercegovine, postoji jo\u0161 mnogo toga \u0161to je potrebno da se uradi po pitanju pobolj\u0161anja okoli\u0161no pravnog i regulatornog okvira, smanjenja emisija te ubla\u017eavanja klimatskih promjena.<\/p>\n Prof. dr. Aleksandar Kne\u017eevi\u0107, predsjednik udru\u017eenja IMPULSIO – Pokret za vladavinu znanja<\/strong>, je tokom odr\u017eavanja webinara dao osnove razumijevanja energije. Objasnio je va\u017enost ulaganja novca u projekte odr\u017eivog kori\u0161tenja energije te za\u0161to mnoge inicijative nisu prihva\u0107ene budu\u0107i da se pojam “energija” ne tuma\u010di isto u \u0161irokom krugu ljudi. Kne\u017eevi\u0107 je istakao da je te\u0161ko razumjeti energiju budu\u0107i da je niko nije vidio, ali je osjetio njenu korisnost.<\/p>\n Prof. dr. Azrudin Husika, predsjednik organizacije REIC<\/strong>, je naveo razloge za\u0161to je neophodno investirati u projekte dekarbonizacije i iste favorizirati u postkovidnom periodu. Husika je naglasio da je pandemija uzrokovala najve\u0107i pad stakleni\u010dkih gasova od 1900. godine do danas. Pad stakleni\u010dkih gasova u prvoj polovini 2020. godine je ve\u0107i od onog zabilje\u017eenog tokom \u0161panske groznice, prve i druge naftne krize te sovjetske krize krajem pro\u0161log stolje\u0107a.\u00a0 Naglasio je i da Bosna i Hercegovina emituje oko 17% manje emisija CO2<\/sub> od prosjeka dr\u017eava Evropske unije te da je proiciranje budu\u0107nosti neizvjesna. Izlaganje je zaklju\u010dio konstatacijom da je dekarbonizacija svrha samim nama – gra\u0111anima, a ne ispunjavanje EU ciljeva.<\/p>\n Prof. dr. Sanela Klari\u0107, zastupnica u Predstavni\u010dkom domu Parlamenta Federacije Bosne i Hercegovine<\/strong>, je navela da samo zajedni\u010dkim djelovanjem svih gra\u0111ana, u svim nivoima dr\u017eavne strukture (od dr\u017eavne preko entitetske do lokalne), potrebno raditi na privla\u010denju finansijskih sredstava za projekte dekarbonizacije. Na\u017ealost, trenutno ne postoji jasno opredjeljenje dr\u017eave. Klari\u0107 je izjavila da su gra\u0111ani tokom pandemije COVID-19 shvatili prednosti lokalne poljoprivredne proizvodnje te da sve aktivnosti koje se poduzimaju kroz Evropski zeleni dogovor doprinose kvalitetnijim i zdravijim \u017eivotom svih gra\u0111ana.<\/p>\n Cijeli webinar je dostupan na REIC YouTube kanalu:\u00a0https:\/\/www.youtube.com\/watch?v=MAKyUb9fdzM<\/strong><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Planiranje projekata dekarbonizacije predstavlja kartu za pristupanje Bosne i Hercegovine razli\u010ditim fondovima finansiranja (Evropska komisija, svjetske i evropske banke, razli\u010diti […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":5050,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[20],"tags":[50,37,51,52,40],"class_list":["post-5045","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-news","tag-bosna-i-hercegovina","tag-dekarbonizacija","tag-evropska-unija","tag-evropski-zeleni-dogovor","tag-webinar"],"yoast_head":"\n